)
У петак 13. маја на сцени Босанског културног центра биће изведена представа
“ Струјосек “ Александра Радивјевића у режији Александра Швабића у оквиру првог интернационалног фестивала комедија “ Осмијех Сарајева “
У представи играју : Гордан Кичић, Бранислав Трифуновић, Марко Гверо, Миодраг Крстовић, Милица Гојковић
Струјосек је урнебесна црна комедија сатиричног типа у духу и сензибилитету блиском Квентину Тарантину, модерни камерни вестерн са местимичним снажним упливима монтипајтоновске естетике.
Струјосек је модерна бајка која метофорички критикује свет технологије. Мрак симболизује измишљен свет који се утопио у технологији, свет који и сами постају машине. Сатирична бајка у којој људи губе људско и несвесни бивају побеђени од струје. Струјосек у струји и “ лажном “ светлу види непријатеља који је обмануо људе и учинио их слепим за “ праву “ светлост која мора победити.
У Струјосеку се црна комедија користи у контексту сатиричне критике наше данашњице, која већ сама по себи апсурдистичка, препуна људи контролисаних капиталистичком технологијом.
У петак 13. маја на сцени Босанског културног центра биће изведена представа
“ Струјосек “ Александра Радивјевића у режији Александра Швабића у оквиру првог интернационалног фестивала комедија “ Осмијех Сарајева “
У представи играју : Гордан Кичић, Бранислав Трифуновић, Марко Гверо, Миодраг Крстовић, Милица Гојковић
Струјосек је урнебесна црна комедија сатиричног типа у духу и сензибилитету блиском Квентину Тарантину, модерни камерни вестерн са местимичним снажним упливима монтипајтоновске естетике.
Струјосек је модерна бајка која метофорички критикује свет технологије. Мрак симболизује измишљен свет који се утопио у технологији, свет који и сами постају машине. Сатирична бајка у којој људи губе људско и несвесни бивају побеђени од струје. Струјосек у струји и “ лажном “ светлу види непријатеља који је обмануо људе и учинио их слепим за “ праву “ светлост која мора победити.
У Струјосеку се црна комедија користи у контексту сатиричне критике наше данашњице, која већ сама по себи апсурдистичка, препуна људи контролисаних капиталистичком технологијом.